Početak godine u Srbiji. Čovek ubijen u kafani, čovek ubijen ispred rođene kuće, sin ubio majku, huligan pretukao maloletnika, pacijent lekara hitne pomoći. Crkva se zapalila na Badnji dan. Masakriranje komšija kosom i sekirom na Božić. Mir Božji! I baš nigde niko ne napisa: hajde sada da bez suđenja ubijamo redom sve ljude, jer očigledno je ljudska rasa sposobna i spremna na najsvirepije zločine.
E, al onda objava na FB stranici jednog vrlo čitanog portala da je pas napao i povredio devojku. NARAVNO DA NAM JE SVIMA ŽAO DEVOJKE, naravno da želimo da se takve stvari nikada više ne dese, naravno da svako iole normalan navija da devojci bude dobro i da se oporavi i fizički i psihički. Ali samo tu kreće pozivanje na masovno ubijanje pasa, ko prizivao lovce i njihove puške, ko pretio trovanjem, pa ceo spektar “kreativnih ideja”. Jer napušteni psi su DEŽURNI KRIVCI!
I čim im skreneš pažnju koliko greše i zašto, odmah si čovekomrzac i nije ti žao devojke, nego paščadi koja ima veća prava od ljudi (mora da živimo u različitim univerzumima)
“Pitam se samo koju korist imate od tih kerova po ulici pa branite da ih nose u sinteraj i ubiju” zapita me jedna žena. Nečija ćerka, nečija sestra, nečija majka! Neko treba da ima neku korist da bi bio protiv ubistva nevinog bića koje ništa nije skrivilo!? Jel to taj nebeski narod?!
Pa da ponovimo par stvari za one sa jeftinijim ulaznicama!
- Neki ljudi ubijaju ljude. Zato što nisu svi ljudi ubice, ne ubijamo sve ljude. Tako ne ubijamo ni sve pse jer je jedan nekog napao. Broj pasa koji su u Srbiji napali ljude je jako daleko od broja ljudskih napada na svoju vrstu, lako proverljivo uvidom u crnu hroniku bilo kog portala. Ubistvo zdravog, pravog psa je KRIVIČNO DELO.
- Psi na ulici mogu potencijalno nekog da povrede, što je jedan od glavnih razloga i jedini oko kojeg će se i ljubitelji i neljubitelji složiti zbog kog psi ne treba da budu na ulici. Iskreni ljubitelji pasa to ne žele, makar jednako koliko i ove Facebook ubice, a verujem i više. Dakle, cilj je zajednički – da ih na ulici nema.
Pa čemu onda svađa? Uglavnom oko toga što ljubitelji koji su duboko ušli u temu znaju šta je uzrok i jedino rešenje, a neljubitelji su vođeni predrasudama. Jedna od predrasuda se ogleda u komentaru jednog od neljubitelja: “Kada ćete više da shvatite da to nisu napušteni psi, već lutalice koje nikada nisu imale vlasnika?”
NIKADA! Prosto jer NIJE TAČNO!
Najpre, ulice su pune rasnih pasa. Rasni psi se ne rađaju na ulici. Od maltezera, staforda, malinoa, pekinezera…. Ma koju god rasu zamisliš, ima ih na ulici ili u azilu. Jer hiljade nelegalnih “odgajivačnica” štancuje pse, jer masa vlasnika želi da im se mezimci ostvare u roditeljskoj ulozi, koja njima ništa ne znači, usput…
mala
Mešanac
Odrasla ženka
Pročitaj više…
I ajmo primer Beograda. Prema javno dostupnim podacima, samo Veterina Beograd je u proteklih desetak godina sterilisala između 50 i 70 hiljada pasa! Na to dodajte još hiljade sterilisanih u Centru za mešance, u okviru različitih besplatnih ili programa sa minimalnom participacijom i u “privatnoj režiji” ljubitelja. Samo u Beogradu!!! Da se razumemo, uzimam Beograd kao primer jer u njemu živim, ali znam slične programe u velikom broju drugih gradova.
Šta nam to govori? Da je populacija pasa koji su na početku CNR programa bili na ulici, već umrla prirodnom smrću! Sve do jednog psa koji se danas nalazi na teritoriji Beograda (dakle sve opštine, ne samo gradsko jezgro) su:
- Psi koje vlasnik nije čipovao, pa izbacio u nekom trenutku (što je nemoralno i nezakonito i podleže zakonskim sankcijama)
- Vlasnički psi koji se sami šetaju (što je nemoralno i nezakonito i podleže zakonskim sankcijama)
- Potomci vlasničkih pasa koji se upare na ulici (isto)
- Izbačeni štenci čija majka je u vlasništvu osoba koje neće da sterilišu, jer im je potpuno besplatno da štence izbace na ulicu, što plaćamo svi mi od svog poreza (isto)
I kada usled velikog broja izbačenih pasa na ulicama dođe do napada na ljude, čak i kada se posle ispostavi da je u pitanju ipak vlasnički pas, krene hajka na najslabiju kariku koja ne može da se brani – napuštene pse!
Dakle:
- čovek nije čipovao,
- čovek nije sterilisao,
- čovek nije kastrirao,
- čovek je izbacio
A rešenje je ubijanje pasa? Vrste koja sa čovekom živi između 15 I 20 HILJADA GODINA! I koja, verovali ili ne, baš uopšte ne želi da bude na ulici!
Pa da li je to rešenje? NARAVNO DA NIJE!
Uz navedene brojke sterilisanih i kastriranih, uz to da godišnje na ulicama, po njivama, deponijama, azilima umre blizu 200 hiljada napuštenih životinja, ulice su nam i dalje pune! I vi i dalje ne razumete da sve i da danas ubijete i poslednjeg psa na ulici, eto istog problema već za par meseci! JER IZBACIVANJE NE PRESTAJE!
Pa šta je onda rešenje?
Nećete verovati, jednostavnije ne može da bude: SISTEMSKO rešenje, PRIMENA POSTOJEĆE REGULATIVE OD STRANE NADLEŽNIH, KOJI PLATU PRIMAJU OD NAŠEG POREZA!
Hajde da se setimo pojasa! Većina vozača ih nije vezivala. Onda su krenuli da naplaćuju kazne koje su već bile propisane. I sada se većina vozača pridržava propisa. Izuzetaka ima i uvek će ih biti, ali je procenat zanemarljiv. JER PRAZAN DŽEP BOLI!
Aj sad da zamislimo da veterinarske inspekcije naplate KAZNE svakom vlasniku nečipovanog psa! Kazna od 5-50 hiljada za fizičko lice, plus kazna što pas nije vakcinisan protiv besnila, jer to ne može bez čipovanja.
Pa da u tom maštanju dalje zamislimo da onda svi vlasnici čiji se pas nađe na ulici bez nadzora plati kaznu, ako je prošlo 3 dana od nestanka, a on isti nije prijavio (što je po zakonu dužan) plati lepo 50 hiljada kaznu, a ako psa neće nazad, i troškove zbrinjavanja od 150 hiljada. Vrti se u glavi, zar ne? E, vidite, TO JE REŠENJE PROBLEMA!
Pa kad već maštamo, hajde da zamislimo scenario u kome ta ista veterinarska inspekcija izda rešenje svakom ko nije sterilisao ženku, pa “komšijin mali preskočio ogradu”, da sad kad već nije sprečio rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, što je po Zakonu dužan, mora da ih pre napuštanja legla čipuje (čitaj i vakciniše), pa da taj neodgovorni vlasnik koji nije hteo da steriliše ženku plati 3000 dinara po štenetu samo za čip i jednu vakcinu. Da li bi se onda neodgovorni vlasnici cerekali kad objave da im je ljubimica iza leđa otišla “u štetu” ili bi shvatili da im je sterilizacija jeftinija, nego troškovi legla svakih 6 meseci?
Najzad, da “domaštamo” da svaki od nekoliko hiljada neregistrovanih štancera plati kaznu zbog nelegalnog prometovanja štenaca jer je manje od 100 odgajivačnica registrovano po zakonu a desetine hiljada štenaca se prodaje raznim kanalima u trenutku dok ja ovo pišem.
I?
Zašto je ovo samo san?
Ne treba da bude! Umesto da se svađamo među sobom, bez apsolutno ikakvog efekta, šta mislite o tome da pišete prijave i pritiskate nadležne veterinarske inspekcije da rade posao za koji ih mi svojim porezom plaćamo?
Pa da budu bezbedni i starci i deca i odrasli ljudi, a na radost nas ljubitelja, i psi!
Da novac od poreza (o tome sam već pisala OVDE), umesto na zbrinjavanje napuštenih pasa i odštete za prave i lažne ujede pasa trošimo na gladnu i bolesnu decu, da gradimo puteve, vrtiće, škole, bolnice, kao sav normalan svet?
Ili će inspekcije nastaviti da ne rade svoj posao, mi da se svađamo, psi da se izbacuju, umiru, napadi da se dešavaju, a karavani da prolaze?