Mlada, razigrana, naviknuta na kućne uslove.

Dobra sa ljudima, psima, macama.

Kao i većina drugih, Sunčicina priča počinje sa: neko je izbacio na ulicu. Tek tako, kao da je stvar, bez osećanja.

Snalažljivo štene našlo je mesto gde dobri ljudi hrane napuštene duše i tu se pridružila Janku, u kome je videla velikog brata i zaštitu. Tada je Marija sklonila, sredila i tako počinje uvod u njen novi život…

Ali taj život se odvija u pansionu. Uvek u gomili, uvek čekanje za maženje, za šetnju, za pažnju… Jer pansion nije dom, već samo “usputna stanica”, stepenik koji treba preći do nečijih ruku, nečijeg zagrljaja… Do onog trenutka kada će je neko nazvati svojom. Jer do tog trenutka, pas nije istinski spašen.

Udomi Sunčicu, jer i njenoj priči fali taj happy end!