Kevče je jedna vesela priroda, dobra sa ljudima, dobra sa drugim psima, vitalna, dobrog karaktera, pas za sve… U pansionu je svi vole…

A Ćalče… On je voleo samo nju… Pas samotnjak, koji nije voleo gužvu, voleo je svoju Kevče do poslednjeg daha. Ona je sada ostala u pansionu, dok je Ćalče gleda sa oblaka i moli se da joj neko pruži mirnu starost.

Nakon što su, po običaju, samo izbačeni u jednom beogradskom prigradskom naselju, Kevče i Ćalče su živeli nekoliko godina napuštenom dvorištu gde su ih dobri ljudi hanili. Ali…

Uvek se nađe neko kome je sve u životu potaman, samo im smeta par starijih, mirnih pasa koji samo žele da u miru prožive ostatak života. Pretili su trovanjem, lovcima, šinterajem…

Tako su Kevče i Ćalče završili u pansionu. Kada je on otišao iza duge, ostala je kevče. Da čeka mirnu starost u tvom zagrljaju ili dan kada joj više niko neće biti potreban. Od svih nas zavisi.