Ako prepoznajete šta je na slici koju sam objavila uz ovaj blog post verovatno ste od „mojih“. Koji su „izneli srce na teren“ i umiru na tom terenu svakog dana bar jednom. Ova dva slatkiša su sklonjena sa oko 2,5 meseca. Nisu dočekali da napune 3. I nisu umrli lako. I deo mene je umro sa njima.
„Pa Vi ste stvarno grozni, a folirate se da ste neki ljubitelji, SRAM VAS BILO! Desilo se, nisam znala, uostalom i treba jedno leglo da ima pre sterilizacije, rek’o mi veterinar, ja sam mislila da vi pomažete psima da nađu dom“ napisa mi jedna fina gospođa čija se ljubimica, inače mešanka staforda i nečega nepoznatog, uparila opet, pogodićete, sa nečim nepoznatim.
Na stranu što joj nije palo na pamet da čita pravila naloga u kojima jasno piše da ne udomljavamo vlasnička legla, no rezultat te „zabranjene ljubavi“ je 5 preslatkih mešanaca budućeg većeg rasta. Koji, naravno, nisu primili nijednu vakcinu, kaže gospođa nije imala para da ih vakciniše.
I kad se presabereš, stvarno nije malo!
5 štenaca, puta 3 doze vakcine protiv zaraznih bolesti, dođe mu po najpovoljnijoj ceni 22.500 dinara. Plus čišćenje od parazita 3 puta, 1500-2000. Plus 15.000 dinara da se svih 5 čipuje i vakciniše protiv besnila, jer sve i da Zakon u čl.55 ne predviđa obavezu vlasnika da spreči rađanje neželjenih legala, Pravilnik svakako u čl. 2 propisuje da štenci, kad je već dozvolila da se rode, moraju da budu čipovani pre napuštanja legla. Dakle, blizu četr’es ‘iljada za osnovne stvari za 5 štenaca, bez ikakvih dohrana, pelena, vitamina…
Sterilizacija je u najgorem slučaju bar duplo jeftinija od navedenog iznosa.
Al gospođu zabole. Jer ona sve to što treba NEĆE URADITI. Jer je niko nije kaznio. Podeliće ih bez ugovora, bez provere doma, nečipovane, pa će sutra u najboljem slučaju polovina završiti na ulici ili, još gore, na lancu.
Al kaže da su štenci baš preslatki i divni!
Ajdeeee!
Za razliku od par stotina njih koji će danas umreti negde na ulicama, po azilima, po budžacima i deponijama. Za razliku od hiljada drugih koji u ovom trenutku traže dom.
Pa kad sam već krenula sa računanjem, da vidimo kako to “treba da ima jedno leglo pre sterilizacije” u praksi izgleda.
Godina 1. Jedna nesterilisana ženka srednjeg rasta uparena sa jednim mužjakom jedan jedini put donese na svet, na primer, 8 štenaca. Da zamislimo da je pola njih ženskog pola.
Godina 2. Sledeće godine, te nove 4 majčice rode ukupno 32 šteneta. Pretpostavimo da je od toga 16 ženki i da se ove 4 ženkice sterilišu nakon tog prvog i jedinog legla, što se u praksi, da se razumemo, NE DEŠAVA, nego posle 6 meseci na svet dođu nove bebe za umiranje u mukama.
Godina3. Od 16 novoostvarenih majčica, stiglo 128 štenaca.
Godina 4. 64 kujica taj jedan put imalo leglo, pa smo dobili novih 512 štenaca
Godina 5. 256 novih majki donelo na svet 2048 predivnih štenaca.
Godina 6. 1024 presrećnih ljubimica se ostvarilo u ulozi majke, a rezultat je novih 8.192 dundavih preslatkoća.
Dakle OD SAMO JEDNOG PARA NESTERILISANIH RODITELJA, SA SAMO JEDNIM LEGLOM po ženki, bez računanja koliko štenaca su mužjaci iz tih legala posejali, ZA SAMO 6 GODINA od jednog para pasa srednjeg rasta, došli smo do cifre od 10. 914 štenaca!!!!! A prva kuja je još uvek u reproduktivnom dobu!!!
E, sad malo razmislite do kog broja se dođe ako znamo da većina ovih ženkica neće biti sterilisana ni posle tog jednog okota. I koliko nesterilisanih ženki ima u Srbiji!
I jel sada malo jasnije zašto se u Srbiji spotičemo o napuštene pse i zašto to NISU NIKAKVE LUTALICE, VEĆ NAPUŠTENI PSI koji ni za šta nisu krivi?!