Neću mešanca jer želim da znam kakvog psa kupujem

Dobro.

Legitimno.

Nemam ja ništa protiv rasnih pasa, da se razumemo. To što je meni pas pas i što ne vidim baš nikakav razlog da se pored ovolikog broja napuštenih životinja (uključujući i veliki broj rasnih) koje vape za domom psi kupuju, e, to druge ljude ni na koji način ne obavezuje.

Samo, ako kupujete psa, radite to kako treba.

NE KUPUJTE JEFTINE ŠTENCE PREKO OGLASA!

Preko oglasa možete da kupite štence bilo koje rase „iz kućne radinosti“, dakle nezakonito, najčešće bez čipa, suprotno čl. 2 važećeg Pravilnika, a često će vam  prodavac (ne mogu ih nazvati odgajivačima jer oni to nisu) ponuditi opciju SA RODOVNIKOM ili BEZ RODOVNIKA, pa ako ‘oćeš rodovnik, to platiš 20 jevrića.

A u rubrici: verovali ili ne, ako vam je rodovnik važan, a ne biste da se akate sa psom, MOŽETE PREKO OGLASA DA KUPITE I SAMO RODOVNIK.

Bez psa.

Ne verujete mi?

Na ovom LINK-u se nalazi oglas u kome čovek prodaje rodovnik, dakle samo papir bez psa, a pošto će ovaj blog post trajati duže nego njegov oglas, postavljam u tekst i fotografiju oglasa, dakle javno objavljenog na Kupujem Prodajem, kao i još dve fotografije rodovnika koji su se bez pasa prodavali ranije, do kojih nemam link jer su oglasi odavno istekli, ali sam sačuvala printskrin.

I sad je logično pitanje: Šta je namera nekom ko prodaje samo rodovnik bez psa?

Ako nije želja da se rodovnik ima po svaku cenu, makar i nemali psa, meni nekako pada na pamet da se prodaje nekom ko ima psa, a nema rodovnik. I onda vi posle kupite to štene, dobijete rodovnik gde piše da mu je tata Grof od Monte Krista, a baba s’ majčine strane Merlin Monro, a on u stvari potomak nekog Pere i Đurđe iz Donje Milavče.

Da, karikiram, ali ste, verujem, shvatili poentu. U mom svetu, to se zove prevara. A u vašem?

Naravno da vas prodaja rodovnika bez psa u javnom oglasniku navede da se zapitate i kako se to rodovnici izdaju, uz kakve provere i koliko ima izdatih rodovnika u kojima stoje preci koji veze nemaju sa štenetom uz koje ste rodovnik dobili.

U čl. 59 Zakona o dobrobiti životinja jasno stoji: Prodaja kućnih ljubimaca, može se obavljati u odgajivačnicama, a osim pasa i mačaka i u prodavnicama životinja, koje ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme i koje su upisane u Registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Dakle, psi i mačke mogu da se prodaju samo u registrovanoj odgajivačnici. Zakonito registrovanoj, a ne kod štancera koji misle da je dovoljno što su se registrovali u nekoj belosvetskoj organizaciji preko KSS.

Nadležnost da registruje odgajivačnicu u zemlji Srbiji ima samo državna institucija, dakle Uprava za veterinu, i spisak odgajivačnica koje su registrovane možete naći ovde:  https://www.vet.minpolj.gov.rs/storage/2025/02/Registar-odgajivacnica.xls

A pošto živimo u državi u kojoj se zakoni kojima je dobrobit životinja ne primenjuju, može da vam se desi da kupite jedno, a dobijete nešto sasvim drugo, kao Marina koja je onomad kupila pomeranca.

• Ili (ovo nisu priče iz novina, već iz veterinarske čekaonice pošto smo, logično, u istim provele stotine sati) da kupite štene danas, za par dana shvatite da boluje od parvovirusa, a da se „odgajivač“ pravi blesav jer je štene od njega otišlo zdravo.
• Ili da posle nekog vremena ispadne da vaš kupljeni pas ima neku genetsku anomaliju, a da kod veterinara sretnete čoveka koji je kupio štene iz iste „odgajivačnice“ sa istim problemima.
• Ili da kupite štene za koje se ispostavi da ima oboljenje očiju i da progresivno gubi vid.
• Ili da kupite mačku za 350 evra, a ona FELV pozitivna.