Pre par dana otvorim svoj mesindžer, vidim imam poruku od nekog ko mi nije prijatelj pa otišla u message requests. Izvesni Milivoje R. Otvorim poruku, a ono piše: “Koja si ti budala, vise volite kerove nego decu, fujjjj pockali vam”. Poruka preneta u originalu, sve sa 4 j, slovnim greškama i ošišanom latinicom. Dodatno je vrlo zanimljivo da me je taj neki Milivoje (koji nema pojma ni ko sam, ni da li ima decu, ni da li mogu da ih imam, koje mi je zvanje i znanje, da li sam možda nekoj deci pomagala, ali je negde video moj komentar u vezi sa psima) nakon što je ničim izazvan i pozvan došao u moj inboks da sipa malo jeda i napisao ovu dubokoumnu rečenicu, BLOKIRAO!

Znači:

• vidim tvoj komentar sa kojim se ne slažem,
• dođem na tvoj profil,
• odem na opciju poruka,
• pošaljem uvredljivu (da ne ulazimo u to koliko ona ima smisla uopšte)
• blokiram te da ne bih dobio odgovor

Bravo, Milivoje, junače! Nije ti to glupo, možda te i pojedem preko mesindžera, vidiš kakva sam jezičara, da ne bude ono: Ubi me prejaka reč! Samo ti bubni, kaži, pa blokiraj, što je sigurno, sigurno!

Ili možda Milivoje ima potrebu da istrese svoje frustracije, al’ negde u dubini duše ipak zna da to što piše veze s mozgom nema i nije u redu?

Dobijala sam i komentare i poruke u kojima sam nazivana kučkom, kurvom, bolesnicom, sektašicom, gde su me upućivali na različte odnose sa psima, ako me razumete… E, sad, ako te komentare vide moja deca, ko im kriv!

A zašto to sve?

JER IMAM PSE KOJE VOLIM, KOJE SAM SPASILA, KOJE O SVOM TROŠKU IZDRŽAVAM, KOJI SPAVAJU U MOM KREVETU I KOJE ĆU JEDNOG DANA O SVOM TROŠKU SAHRANITI. Dakle, moji psi, moj stan, moj krevet, moje vreme, moja briga, moje pare.

Jer sam protiv svakog vida zanemarivanja, izbacivanja, mučenja i ubijanja životinja, što je, usput budirečeno, i Zakonom zabranjeno.  Jer se zalažem za odgovorno vlasništvo, na dobro i ljudi i pasa.

I šta su obično glavni argumenti?

Da džukele imaju veća prava od ljudi (o tome ćemo nekom drugom prilikom) i da mi bolesnici više volimo džukele nego ljude. Da ih sve vodimo kući. Što ne pomažemo deci, gladnima, bolesnima…

I, onda, da vidimo interesovanje svih tih koji su za razliko od nas bolesnika društveno angažovani, zainteresovani za decu, bolesne, gladne…

17.09. 2024 na FB strani Jutro na Prvoj objavljena je vest o početku rada groblja za kućne ljubimce u Beogradu, po ceni od 17 do 30 hiljada dinara. Sručila se lavina komentara. O groblju ljubimaca? Vrlo malo. Pretežno je u pitanju deklarisanje ljubitelja pasa kao budala i bolesnika i vređanje začinjeno vrlo visoko izraženom kreativnošću. I opet, pozivanje na decu, bolesne, gladne…

Ove brojke su proverene u trenutku dokovo pišem promena će svakako biti. Na osnovu ovog jednostavnog tabelarnog prikaza, prostom deduktivnom metodom, o normalnim ljubiteljima dece i ljudi sa zdravstvenim problemima, zaključujem sledeće:

• da je vršnjačko nasilje sasvim nezanimljivo većini žitelja Srbije (dok se ne desi masovno ubistvo, pa se onda zaprepaste otkud on to sad da uradi)
• da ta većina nema problem ni sa tim da nam generaciju stasavaju nepismene (ne znam ko će sutra da nas leči, pravi puteve, uči decu u školama…)  
• da danak zdravlju malo ko želi da vidi. Valjda jer je smrt prelazna boles‘ 

Sve je savršeno, sve smo rešili, sve nam je super!

Samo još da rešimo ove budale što od sopstvenih para gaje i sahranjuju sopstvene pse u sopstvenim stanovima i nećemo biti samo ekonomski tigar, nego prosto jedan Eldorado! 

 E, izvinite, normalni, nisam vas prepoznala!