„Našli smo psa, odveli kod veterinara, nema čip, a mi nemamo gde sa njim, pa se setih da se ti time baviš” piše mi na FB bivša koleginica. Koja, recimo, ne deli objave za udomljavanje, jer se, eto, time ne bavi.
“Drugarica je noćas oko 3 slikala ovog haskija ispod klupe kod Brankovog mosta, jel možete da odete da ga pokupite”, piše mi dečko na Instagram, a ja čitam oko 7 ujutru dok sedim u vozu kako bih stigla na 94 km udaljeno radno mesto.
“Možete li da OKAČITE ove štence, eno ih pored kontejnera”
“Ovde mama školskog druga/drugarice Vaše ćerke, da li možete da mi pomognete da udomim ovog psa?”
Ovo su samo neke od poruka koje dobijamo svakog dana u desetinama, a imajući u vidu da pričamo o nekoliko naloga sa dvadesetak hiljada pratilaca, razumećete da se ne radi ni o jednoj ni o pet poruka. Plus rodbina, prijatelji, poznanici, komšije…. A u pravilima naših naloga jasno piše da nismo prihvatilište, da živimo u stanovima u Beogradu, da smo full time zaposlene majke, kao i da ne objavljujemo životinje koje nisu sklonjene, veterinarski zbrinute.
JER MI SE TIME BAVIMO!
Jako veliki broj ljudi misli:
- Aktivisti i udruženja se time bave kao što oni idu na posao
- Imaju finansijsku pomoć države
- Plivaju u donacijama
- Imaju prihvatiliše sa beskrajnim kapacitetom
- Imaju obavezu da spase sve što im neko javi
- Imaju armiju malih zelenih patuljaka i dobrih vila koji na zamah ruke dotrče da odvedu na pregled, odvezu, dovezu, prime u privremeni, prošetaju, šta god treba
- Imaju red potencijalnih udomitelja koji samo čekaju da im se ponudi neka životinja za udomljavanje
A evo šta je istina:
- UDRUŽENJE I PRIHVATILIŠTE NIJE ISTO, udruženje čak ne mora da u svojim ciljevima ima spašavanje životinja, može da se bavi edukacijom, lobiranjem, projektima
Hani
Stara oko 1 godinu
Malog rasta
Pročitaj više…
- Prihvatilište ima pravo da zbrine veći broj životinja, udruženja i aktivisti nemaju, a najčešće nemaju ni kapacitet
- Udruženja su najčešće samo jedna aktivna osoba
- Najubedljivija većina aktivista ima full time posao i životinjama se bavi u slobodno vreme
- SVI aktivisti koji pomažu životinjama već imaju više životinja nego kapaciteta i manje uslova za još jednu nego 99% onih koji im pišu i traže da sklone još jednu životinju
- Država ne pomaže ljudima koji pomažu životinjama
- Donacije NIKADA ne pokriju troškove već spašenih životinja
- Retki spasioci ne idu na posao. Pričamo o ljudima koji su sklonili trocifren broj napuštenih životinja, pa onda zamislite koliko je to čišćenja, hranjenja, davanja terapija… Taj jednostavno ne može da ide na posao, a da te sve životinje ostanu bezbedne.
- Jako veliki broj spašenih životinja se NIKADA NE UDOMI, a ipak jedu svakog dana, dobijaju zaštite, leče se, često su u plaćenom smeštaju
- U Srbiji je lakše dobiti bubreg nego besplatni privremeni smeštaj do udomljenja za životinju u nevolji
Nema magičnih rešenja, nema dobrih vila i zelenih patuljaka, Supermen je zauzet, Bog ima važnija posla, ljudi koji pomažu životinjama su već zatrpani i spašenim životinjama i, zašto i to ne istaći, njihovim troškovima.
Najčešće si tom psu/mački/leglu BAŠ TI koji si ih sreo/slikao jedina šansa za život.
Kako nas dve možemo da vam pomognemo?
Možemo da preporučimo veterinara, objasnimo šta treba uraditi ako nemate iskustva a imate dobru volju, možemo da preporučimo smeštaj, možemo da objavimo u skladu sa pravilima naloga, ali samo ako zbrinete i veterinarski sredite spašenu životinju, sterilišete/kastrirate ako je odrasla jer je to važan deo odgovornog udomljavanja.
Klikni OVDE da saznaš kako ti možeš da pomogneš, a da se ne obavežeš u istoj meri
Da li stvarno mislis da ce ovo procitati neko osim nas koji smo full time zauzeti…osim nas koji imamo dvocifren broj zivotinja u kuci u kojoj zivimo? Ja se i dalje divim tvom entizijazmu. I evo razmisljam kako vise nikad necu uzeti ni jednu jedinu zivotinju kod sebe. I ovih 8 pasa i 12 macaka u kuci mi je previse. Kornjace sad spavaju pa bar za njima ne cistim i one do maja ne kostaju nista sem malo piljevine koju imam.
Ja se nadam da će mi ostati snage i entuzijazma da pišem, pričam, plačem, vrištim, objašnjavam dok dišem.Znam bar 5 ljudi koji zahvaljujući tome sada znaju šta su štanceri. Znam bar 2 osobe koje nisu udomile od mene, ali su udomili iako da mene nisu sreli, nastavili bi da kupuju pse. Doduše, znam i par ljudi koji su nakon što su se meni javili nastavili da spašavaju i upropastili se načisto 😃 ali za životinje je i to bonus 🙂 Nema posustajanja!