Ne mogu dovoljan broj puta da ponovim da u Srbiji svakog dana u godini na ulicama, po azilima, po njivama i deponijama, umre oko 500 napuštenih životinja.

Ne mogu dovoljan broj puta da ponovim da se u Srbiji SVAKOG DANA IZBACI OKO 1000 ŽIVOTINJA, uprkos činjenici da Zakon taj čin vidi kao prekršaj za koji je propisana i novčana kazna i da ZA TOLIKI PRILIV ŽIVOTINJA DOMOVA NEMA!.

I onda mi „iskoči“ video u kome čovek priča o tome kako neko kao voli svog psa, a ovamo ga steriliše i time mu narušava zdravlje, pa sve na tu temu. Gde ja živim, zapitam se, vidim ima čovek mnogo pratilaca, možda zna nešto što ja ne znam, što ne znaju ni veterinari, daj da vidim. Proguglam, kad ono, čovek ima fensi biznis povezan sa ljubimcima, NIJE VETERINAR, NIJE LEKAR… AHA! Pa to je ono, „nisam ginekolog, al mogu da pogledam“, jel? Što bi rekao Matija Bećković „Neću vam reći gde je, odmah ćete se setiti koji je“, al ukratko, neko ko zarađuje na ljubimcima, govori protiv sterilizacije.

Naravno, na taj i slične video sadržaje, mnogo je reakcija, deo ljudi koji su i sami protivnici sterilizacije, jer im treba da se njihovi ljubimci ostvare kao roditelji, valjda su im rekli da to strašno žele, a sa druge strane ljudi koji (da prostite) svakodnevno pišaju krv i znoj da pokupe, leče, udomljavaju izbačene mačiće, štence, odrasle jedinke, ulažu u to svaki slobodan trenutak, urnišu svoje živote, pa mu svi zajedno podižemo vidljivost.

Ima gospodin i za nas neku poruku, kako mi u stvari imamo neki mentalni problem, pa nam baš treba u životu da se bavimo psima jer, kako kaže spasiocima uvek treba neko da ga spašavaju. OVDE sam već pisala o stigmatizaciji ljudi koji spašavaju i vole životinje., pa što ne bi čovek sa velikim broje pratilaca tome doprineo? E, baš ti, hvala, batice, ja mislila mi skupljamo izlomljene, upucane, bolesne, izgladnele jer ih je neko izbacio, a nama se srce cepa što će da umru, kad ono ispade da u stvari nama izbacivači čine uslugu, izbacuju pošto nama baš treba da spašavamo da bismo se osećali bolje, jer ne znamo šta bismo sa svojim vremenom, živcima, energijom i novcem, da nema tih izbačenih pasa. E, pa, bratac, hvala ti, oči mi otvori, odoh odmah kod psihologa da proćaskam s njim, kaži ovim izbacivačima da obustave, rešićemo mi to kod stručng lica!

U zemlji u kojoj, ponavljam: blizu 200 HILJADA NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA GODIŠNJE UMRE jer su izbačene na ulicu, ovo je u najmanju ruku opasna demagogija, plus ozbiljna bezdušnost. Sve i da ti ne izbaciš svog psa/macu ili njihove potomke, ako si istinski ljubitelj životinja, koji voli sve pse/mačke, a ne samo svog/ju, onda valjda razumeš razmere užasa koji se dešava tu, u našoj zemlji, već godinama i da ne postoji nijedan drugi način da se to zaustavi osim, kao što su PAMETNE ZEMLJE VEĆ URADILE, da se zaustavi konstantan priliv novih mučenika za umiranje tako što nećemo dozvoliti nekontrolisano razmnožavanje. Sterilizacija i kastracija su u tom smislu moralni čin bez alternative.

Ne, nisam stručnjak, diplomirani sam politikog, ali tamo gde nisam pametna, pitam stručnjake.

I nije samo to. Moja prva ženka nikada nije rodila neželjeno leglo, ali nije sterilisana jer nisam znala šta može da joj se desi, pa je dobila i piometru i maligne tumore na dojkama, što joj je skratilo život bar 5 godina. Izgubili smo bitku nakon užasnih 18 meseci borbe (čitaj lečenja, skupih intervencija, oporavaka od njih). Dakle, nije samo reč struke već, nažalost, i bolno direktno iskustvo! I jeziv osećaj krivice jer je moje neznanje nju koštalo života i zdravlja.

I eto, dok struka uporno trubi o značaju sterilizacije, kako za zdravlje ljubimca, tako i za sprečavanje priliva ogromnog broja napuštenih životinja za umiranje, što nas sve mnogo košta o čemu sam već pisala u postu „Ajmo malo o lovi“, kvazistručnjaci opšte prakse prave sebi jeftin marketing i prikupljaju lajkove opasnom demagogijom, bez ikakve griže savesti.

Kad vas nešto muči, pitajte stručnjake. Sasvim sam sigurna da se zbog ginekoloških problema nećete obratiti svojoj frizerki, koliko god da je možda gotivite. Prljavi Hari lepo reče „Mišljenje je kao dupe, svi ga imaju“. Nažalost, internet je omogućio baš svakom, pa i meni, da se njegovo mišljenje daleko čuje. Al kad su stručne stvari u pitanju, ipak se držite stručnjaka, pametnije je, a u ovom slučaju i moralnije.