„Hoće neko da udomi štence? Majka je labrador (pulin, cane corso, staford/ nastavi niz), otac nepoznati seoski lola hahahahahaha“
„Poklanjam 9 štenaca, kuja mi se okotila, ne mogu da ih zadržim“„Komšijin pas preskočio ogradu kad je naša kuja bila u teranju, poklanjamo štence“
Odlično!!! Jel vam ljubimica završila fakultet i zaposlila se pre nego što ste joj omogućili da se ostvari kao majka? Jel malo proputovala, videla sveta pre nego što se zakopala, ono, muž, kuća, deca, obaveze?
E, al kad tu napišeš: “Pobogu, imate li ikakve svesti o tome gde živite i koliko napuštenih životinja svakodnevno umire na ulicama?”, sledi ono sve nabrojano u prethodnom postu (čitaj najgore uvrede koje možete da smislite) i obavezno neko napiše: Pa šta se vas tiče, ljudi im traže dobar dom, nisu ih izbacili na ulicu.
A, jel? Znači ovako: zakon kaže da je vlasnik dužan da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca (čl. 55 ZDŽ). Kako ja razumem, “želim psa” ne znači “želim psa kog ću onda da poklonim nekom strancu preko društvenih mreža za kog ne znam ni da li će se pojaviti” nego “želim psa da bude moj”. Ili nešto pogrešno razumem? Farbam se u plavo jako dugo, pa ako bi mi neko pojasnio?
Nisu izbacili štence na ulicu?! Pa u čl 83-85 pomenutog zakona jasno pišu kazne za izbacivanje pasa, pa sad opet ne kapiram. Jel mi sad treba da budemo zahvalni nekom što nije uradio nešto što em je nenormalno, em je nemoralno, em je još i protivzakonito? Jel onda treba da budemo zahvalni i svakom muškarcu koji nije silovao nikog, jer mogao je, neki ljudi to rade, al on, eto, nije?
A ako se ne udome? Jel ih i onda neće izbaciti na ulicu, nego zadržati narednih 15 godina, brinuti o njima, hraniti, kupovati zaštite, vakcinisati…? Svih 5, 7, 10 komada?
I na kraju: Vidite da im traže dobar dom…. A jel kad to napišete skrolujete po grupi u koju ste se uključili da vidite koliko hiljada štenaca u istom ovom trenutku traži isto to? A jel znate da psi uz dobru negu žive oko 15 godina, da je nas oko 7 miliona i da je lakše nabaviti bubreg nego naći dobrog udomitelja? Šta mislite, koliko dobrih udomitelja ostane u zemlji sa 7 miliona stanovnika, kad odbiješ sve one koji mrze pse, one koji ne vole pse, one koji ih vole ali ne žele obavezu, one koji ih vole, preuzeli bi obavezu, ali su podstanari, nemaju posao ili iz nekog trećeg razloga ne mogu da imaju psa i, najzad, one koji ih vole ali već imaju jednog, dva, 5 pasa?
UDOMI POKA
Mešanac srednjeg rasta
Oko 3 godine
Pročitaj više…
Spremite se sada na najgore: SRUŠIĆU VAM SNEŠKA!!!
Najveći deo napuštenih životinja NIKADA NEĆE NAĆI DOM jer nema dovoljno ljudi koji ih žele i mogu da udome sve što srBski domaćin izbaci!
Najveći deo štenaca rođenih u Srbiji NEĆE DOČEKATI PRVI ROĐENDAN! Podleteće pod auto, umreće od gladi, žeđi, neki debil će ih pretući ili će umreti od bolesti.
Jeste li, nosioci ružičastih naočara prvog reda, ikada videli štene koje umire od unutrašnjih parazita? Ili neko kome crvi izlaze na sve telesne otvore? Jeste li gledali sestricu koja grli umirućeg brata dok on ispušta krvavu dijareju i povraća sve vreme? Znate li koliko se ČOVEK oseća nemoćno pred takvom scenom, a obezbedio je i veterinara i kompletnu terapiju, al statistika je kučka bezdušna, meni od prvog legla sa parvom od 3 ostalo jedno, pa od njih 5 izvučenih iz azila jedno, pa od sledećih 5 sa parvom iz drugog azila opet jedno, pa sledeća jedna preživela, pa od sledećih 9 ostalo njih dve….
Ju ju ju ju! Šta je ovoj ženi, šta bre ovo piše, sad mi nije dobro, samo mi je ovo falilo da čitam, baš sam se potresla!
Nije vam ovo trebalo. Ne treba ni meni. Imam posao, decu, svoje pse… Proklinjem dan kad su moja deca dovela prvog psa sa ulice, pa drugog, pa ja trećeg… Proklinjem svaki minut u kome se mi ružičaste naočare spadale! Gledala sam kako umiru, umirali su mi na rukama, umirale sa njima i moja deca i ja, ridale pored njihovih malih iscrpljenih tela, slavila sam kad uspem da ih izlečim, osećala neopisivu radost kad im nađem dom, a opet se štrecnem na svaki poziv udomitelja…. Ali ako mi ne vidimo, to ne znači da se ne dešava! I svako bira hoće li biti deo problema ili deo rešenja! I to treba da radi dobro informisan!
A ako je toliko tih dobrih ljudi koji će udomiti psa i adekatno brinuti o njima, otkud nam, bre onda oko 6 MILIONA NAPUŠTENIH PASA NA ULICAMA MAJČICE SRBIJE?!
Kućna legla jednostavno treba zakonom zabraniti i tačka.
Edukacija i sistemsko rešavanje problema. A tu pre svega mislim na kazne, kazne, kazne .. Jer nekako Srbin čovek najbolje pamti kad mu tokom „predavanja“ isprazniš džepove…
Ja sam udomila kucu sa ulice, štebe. Nedelju dana infizije,vitamina, antibiotici. Oko 250 evra, ali se isplatila borba i malena raste u velikog, dobrog psa. Tu radost koju osetite kad ste pobedili i prebrodili klackalicu zivota je neopisiva.
Nazalost sve je manje stanovnika u Srbiji. Sve je vise egocentrika koji samo misle na sebe, frustriranih koji se izivljavaju nad drugima.
A Zakon standardnou Srbiji je mrtvo slovo na papiru. I sve dok je tako mnogi stenci nece doziveti prvi rodjendan
Uz to inejedinstvo udruzenja, gradjana koji spasavaju zibotinje doprinose tome. Jer da su oni jedinstveni mozda bi se nesto pokrenuli.
I na kraju i neki koriste to nejedinstvo i lepo zaradjuju i svojim sumnjivim poslovima odbijaju one koji bi i pomogli.