Šta nas žulja u Nacrtu zakona

Pre svega, izražavamo neslaganje sa isključivanjem civilnog sektora iz izrade Nacrta zakona o dobrobiti životinja, s obzirom na naše ogromno iskustvo sa terena pre svega. Dodatno, zbog neprimenjivanja važećeg zakona, analiza efekata postojećeg zakona ne postoji, što znači da zakonodavac nema informaciju koje delove zakona treba menjati. Puko prepisivanje propisa EU, čije članice nemaju probleme sa kojima mi živimo svakog dana neće ništa suštinski promeniti na bolje ni za ljude ni za životinje, što je jedan od razloga što smo tražili povlačenje Nacrta i formiranje Radne grupe u koju će biti uključeni i predstavnici civilnog sektora.

ŠTA TI MOŽEŠ DA URADIŠ?

Možeš da potpišeš peticiju za povlačenje Nacrta, koju je pokrenuo Željko Stojčić.

Možeš da pošalješ primedbe preko portala eKonsultacije, mailom na: dobrobitzivotinja@minpolj.gov.rs ili na adresu Ministarstva poljoprivrede, Nemanjina 22-26 sa naznakom: Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja.

U nastavku su naše primedbe.

Naglašavamo da su primedbe work in progress, s obzirom na to da je rok za analizu i pripremu primedbi koji imamo na raspolaganju jako kratak, još ćemo se dodatno pozabaviti kaznenim odredbama.

NAŠE PRIMEDBE:

čl. 2. stav 1, tačka 7 – iza reči: divlje životinje, nastavak se briše.

čl. 2 , stav 2 se briše

Obrazloženje: Stav I ovog člana definiše da se zakon odnosi na sve kičmenjake koji mogu da osete bol, patnju, strah i stres, što svakako važi i za životinje koje žive u prirodnim staništima i lovištima, te se one ne mogu izuzeti iz propisa koji reguliše dobrobit životinja. Zaštita i dobrobit nisu sinonimi, pa se dobrobit ovih životinja ne može regulisati drugim propisima.

čl. 6. stav 1, tačka 2 – dodaje se: kao i da pruži pomoć životinji na ulici ili u prirodnom staništu koja trpi bol, patnju ili stres pozivanjem nadležne veterinarske službe

Obrazloženje: Zakon se odnosi na dobrobit svih, a ne samo vlasničkih životinja, pa nevlasničke i divlje životinje ne mogu biti izuzete iz osnovnih načela dobrobiti

čl. 7. stav 1, tačka 3 – menja se i glasi: vlasnik životinje je fizičko, pravno lice ili preduzetnik koje je izvršilo obeležavanje i upis u životinje u odgovarajući registar u skladu sa odredbama Zakona o veterinarstvu, koje ima pravo držanja, čuvanja, uzgoja, korišćenja i prevoza životinje, koje je odgovorno za život, dobrobit i zaštitu zdravlja životinje. Vlasnik ima pravo reprodukcije i prodaje životinja isključivo pod uslovima definisanim ovim zakonom.

Obrazloženje: S obzirom na to da Zakon definiše pod kojim uslovima vlasnik može da vrši prevoz, prodaju i reprodukciju životinja, u ovom članu je to potrebno precizirati jer je praksa pokazala da se pravo reprodukcije i prevoza često pogrešno tumači. Posedujemo odgovor veterinarskog inspektora na prijavu za nelegalnu prodaju kućnih ljubimaca u kome se poziva upravo na definiciju vlasnika u važećem zakonu, uprkos preciziranju u čl. 59. važećeg zakona, te smatramo da je neophodno dodatno precizirati definiciju.

čl. 7. stav 1, tačka 4 – Briše se sve iza reči: stres

Obrazloženje: Obaveza vlasnika je da obezbedi uslove adekvatne vrsti i potrebama životinje, ne može se životinja prilagođavati uslovima koji nisu adekvatni njenoj vrsti

čl. 7. stav 1, tačka 17, alineja 1 – iza reči: suprotno odredbama ovog zakona dodaje: uskraćivanje vode, hrane, zaklona od loših vremenskih prilika i kretanja. Nastavak ove alineje menja se i glasi: Reprodukovanje jedinki koje pate od naslednih bolesti dozvoljeno je isključivo u naučnoistraživačke svrhe, kada je cilj istraživanja razvoj ili unapređenje metoda za prevenciju, dijagnostiku, lečenje ili iskorenjivanje naslednih bolesti, kada za postizanje cilja istraživanja ne postoji druga naučno opravdana metoda i kada se istraživanje sprovodi u skladu sa ovim zakonom.

Obrazloženje: Ovako formulisana odredba ostavlja prostor za zlostavljanje životinja poput batinanja, šutiranja, pa čak i seksualno zlostavljanje u okviru projekata. Sasvim smo sigurni da predlagač nije imao ovako nešto u vidu, ali je važno preciznije formulisati ovu odredbu. Dodatno, uskraćivanje hrane, vode, kretanja i zaklona su najčešći vid zlostavljanja životinje I smatramo da ih ovde treba uvrstiti.

čl. 7. stav 1, tačka 46 – iza reči: Republike Srbije, dodaje se: i odredbama ovog zakona

Obrazloženje: Religiozno klanje ne može da se vrši na način suprotan ovom zakonu, bez obzira na saglasnost verske zajednice.

čl. 7. stav 1, tačka 49 – briše se

Obrazloženje: Dovoljno je da postoje uzgajivači oglednih životinja. Sve ostalo povećava prostor za zloupotrebe, posebno jer nije definisano na koji način snabdevač ima pravo da dođe do oglednih životinja.

čl. 8. stav 2 – iza reči: udruženja za zaštitu životinja, dodati: pri čemu najmanje polovinu članova čine predstavnici udruženja koja se bave zaštitom i dobrobiti životinja.

Obrazloženje: S obzirom na to da se ovim zakonom uređuje dobrobit životinja, važno je da sastav Saveta obezbeđuje ravnotežu između struke i predstavnika civilnog sektora koji se bave isključivo pitanjem dobrobiti životinja.

čl. 12. stav 1, tačka 40- menja se i glasi: reprodukovati pse i mačke češće nego jednom godišnje i van odgajivačnica upisanih u Registar objekata koji vodi nadležno Ministarstvo

Obrazloženje: Reprodukcija i prodaja pasa i mačaka se mora ograničiti zbog nekontrolisane reprodukcije koja je dovela do toga da Republika Srbija ima ogroman problem sa napuštenim životinjama, što za rezultat ima i uticaj na bezbednost ljudi i njihovu imovinu, kao i ogromna budžetska sredstva izdvojena za poslove zoohigijene i odštete za ujede i štetu nastalu zbog životinja čiji vlasnik nije poznat. Praksa u evropskim državama je pokazala da se ovaj problem rešava pre svega registracijom svih ljubimaca i strogom kontrolom reprodukcije. Dodatno, neophodno je da svi vlasnici pasa i mačaka koji ih reprodukuju budu u sistemu kontrole dobrobiti životinja koje reprodukuju.

čl. 12. stav 1: Dodaje se tačka 41: korišćenje zaprežnih vozila na saobraćajnicama koje su predviđene za motorna vozila, kao i za vuču teškog tereta

Obrazloženje: Pored zaštite dobrobiti radnih životinja, ovo rešenje predstavlja i doprinos bezbednosti saobraćaja.

čl. 18. stav 1, tačka 2: dodaje se: na način da životinja trpi bol i patnju

Obrazloženje: Starost nije i ne može biti razlog za eutanaziju, ukoliko otkazivanje životnih funkcija ne uključuje bol i patnju

čl. 18. stav 1, tačka 5 menja se i glasi: se života lišava životinja neizlečivo obolela od zarazne bolesti, u cilju suzbijanja i iskorenjivanja te zarazne bolesti, a na osnovu mišljenja doktora veterinarske medicine.

čl. 18. stav 1, tačka 7 – briše se

Obrazloženje: Upravljanje populacijom treba da se vrši planskim gazdovanjem, ublažavanjem zaštite, merama zaštite i vraćanja predatora, a ne ad hoc ubijanjem pripadnika određene vrste

čl. 19. Stav 1, tačka 1 – ispred reči: U lovištima, dodaje se: sanitarnim odstrelom lovostajem zaštićene divljači

Obrazloženje: Važno je precizirati da se ovo ne odnosi na napuštene pse i mačke, jer su zloupotrebe svakodnevne, uz pozivanje upravo na Zakon o divljači i lovstvu. Navedeni propis u čl. 29 propisuje da se psi i mačke bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika koji se nalaze u lovištu bez dozvole korisnika lovišta, a predstavljaju neposrednu opasnost po divljač mogu pod propisanim uslovima ukloniti iz lovišta bez posebne dozvole, što se u praksi zloupotrebljava vršenjem odstrela napuštenih pasa i mačaka. Da je zakonodavac imao nameru da dozvoli odstrel napuštenih kućnih ljubimaca u lovištima, tako bi i stajalo u Zakonu, jer uklanjanje i odstrel nisu sinonimi. Zloupotrebama doprinosi i to što podzakonski akt predviđen čl. 29. stav 2. Zakona o divljači i lovstvu nikada nije donet. Zbog svega navedenog, tražimo ovo preciziranje.

čl. 19. stav 1, tačka 2 – dodaje se: a na osnovu mišljenja doktora veterinarske medicine

Obrazloženje: Ukoliko je životinja povređena, samo stručno lice može da proceni da li je njen oporavak moguć, pa ne treba ostavljati prostor za zloupotrebe i paušalne procene

čl. 19. stav 1, tačka 3 – briše se

Obrazloženje: Lišavanje života zdrave jedinke, bez postavljanja dijagnoze, sa idejom da ona može potencijalno da prenese zaraznu bolest otvara prostor za masovne eutanazije, što je u potpunoj suprotnosti sa dobrobiti životinja. Da bi se pouzdano znalo da životinja boluje od zarazne bolesti koja se ne može izlečiti, a može da dovede do širenja zarazne bolesti, potrebno je da to utvdi doktor veterinarske medicine, što se svakako ne radi na javnom mestu.

čl. 20. stav 3 – briše se se tekst iza: ili drugo obučeno lice.

Obrazloženje: po trenutnoj formulaciji, svako lice može da izvrši lišavanje životinje života, što otvara prostor za zloupotrebe i grubo narušavanje dobrobiti životinja

čl. 23 – dodaje se stav 3 koji glasi: Ministar će podzakonskim aktom definisati minimalne standarde koji se odnose na prostor koji odgovara fiziološkim i etološkim potrebama proizvodnih životinja, po vrstama

Obrazloženje: ne postoje ni minimalni standardi dobrobiti životinja koje se gaje u proizvodne svrhe, posebno u intenzivnoj proizvodnji. U XXI veku je nedopustivo držanje životinja u kavezima, minimalnim boksevima i sl. Tome u prilog govori i EU Livestock Strategy, usvojena 7. jula ove godine, koja za cilj ima ukidanje kaveza za koke nosilje, zaustavljanje prakse ubijanja muških pilića na farmama koje se bave proizvodnjom jaja i postepeno ukidanje uskih kaveza i bokseva u kojima se drže svinje u intenzivnoj proizvodnji, gde nemaju mogućnost ni da se okrenu, a dvorište vide samo kada krenu u klanicu.

čl. 33. stav 1, brišu se tačka 1 i 3

Obrazloženje: ovaj zakon se bavi dobrobiti životinja, pa je jedino važno da se životinje liše bola i patnje životinje prilikom klanja. Veličina gazdinstva i propisi verskih zajednica ne mogu biti u suprotnosti sa načelom univerzalnosti bola.

čl. 34. stav 3 – briše se tekst iza: „klanicama“

Obrazloženje: veličina privrednog subjekta ne može da bude razlog za manju zaštitu dobrobiti životinja.

čl. 36. se briše

Obrazloženje: Klanje životinja mora da se vrši isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, a dobrobit životinja je uređena zakonom Republike Srbije i ne može biti prepuštena propisima verskih zajednica

čl. 38. stav 1 – briše se: snabdevača

čl. 39 – briše se reč: snabdevač koja se pominje u stavu 1 i 3

čl. 40. stav 1 – briše se reč: snabdevač

čl. 41. stav 1 – briše se reč: snabdevača

čl. 41. stav 3 – menja se i glasi: U sastavu Etičke komisije ne može biti više od jednog lica zaposlenog kod korisnika

Obrazloženje: Prisustvo predstavnika korisnika se obezbeđuje na navedeni način, bez uticaja na ostale članove Etičke komisije, kojima su svakako potrebe projekta ispred dobrobiti životinja.

čl. 42. stav 1, tačka 8 – dodaje se: što uključuje redovno vršenje uvida u smeštaj i tok sprovođenja projekta, najmanje jednom mesečno

Obrazloženje: Dobrobit životinja u vršenju ogleda u okviru projekata je svakako ugrožena i neophodan je aktivni monitoring Etičke komisije kako bi se obezbedila maksimalna moguća zaštita oglednih životinja

čl. 46. tačka 4 menja se i glasi: dokaze da ne postoji alternativna metoda sprovođenju projekata

Obrazloženje: Ukoliko alternativna metoda postoji, nema razloga da se životinje izlažu nepotrebnoj patnji, bolu i stresu

čl. 50. stav 1 i 3 – reč: snabdevača se briše

čl. 50. stav 2, tačka 1 – briše se

Obrazloženje: Ovako definisana odredba omogućava širok dijapazon zloupotreba. Neprihvatljivo je da se za oglede koriste životinje koje mogu da budu posledica neodgovornog vlasništva (neprodate ili neudomljene iz nelegalnog uzgoja i neželjenih legala), životinje korišćene u komercijalnom uzgoju, a koje više ne mogu da se koriste u komercijalne svrhe, napuštene životinje koje je neko lice udomilo da bi ih potom ustupilo za vršenje ogleda.

čl. 51. Stav 1 tačka 3 briše se tekst iza reči: hrane za životinje

Obrazloženje: Potrebno je strogo ograničiti i vrlo precizno definisati mogućnost vršenja ogleda na oglednim životinjama, kako u praksi ne bi došlo do zloupotreba

čl. 51. Stav 1 tačka 7 briše se

Obrazloženje: Stručno osposobljavanje može da se vrši i na druge načine, asistiranjem, stručnom praksom kod korisnika, nema potrebe da se životinjama nanosi patnja i bol samo zbog stručnog osposobljavanja.

čl. 51. dodaje se novi stav 2: projekat na životinjama može da se vrši samo ukoliko ne postoji alternativna metoda sprovođenju projekata. Postojeći stavovi 2, 3 i 4 postaju stavovi 3, 4 i 5.

Obrazloženje: Ne postoji etičko opravdanje za nanošenje patnje, bola i stresa životinjama ukoliko postoji alternativna metoda kojom može da se postigne isti cilj.

čl. 52, stav I, iza: Projekat, odnosno postupak na životinjama može da se sprovodi samo ako cilj istraživanja ne može da se postigne drugim naučnim metodama staviti tačku, nastavak rečenice se briše.

Obrazloženje: Ne postoji etičko opravdanje za nanošenje patnje, bola i stresa žiivotinjama ukoliko postoji alternativna metoda kojom može da se postigne isti cilj.

čl. 54. Stav 1 briše se reč: snabdevač

čl. 55. stav 1. tačka 7 – dodaje se zarez, a zatim: pasa i mačaka

Obrazloženje: Izuzimanje pasa i mačaka, koji čine najveći deo napuštenih životinja i koji trpe najveće posledice neodgovornog vlasništva, samo njihovim apsolutnim isključenjem iz vršenja ogleda onemogućavaju se zloupotrebe širih razmera.

čl. 57. Stav 1. briše se reč: snabdevač

čl. 58. stav 2 – briše se

Obrazloženje: Osnovne i srednje škole nemaju uslova da obezbede dobrobit životinja, niti obavezu da imaju osobu koja je prošla obuku za dobrobit životinja, pa nastala šteta u skladu sa ovim zakonom može da prevaziđe korist od opservacije.

čl. 62. stav 2. briše se reč: nepažnjom, tekst iza: parenje svoje ženke menja se i glasi: osim ako zadržava sve mladunce iz tog legla.

Obrazloženje: Ovo je načešći izvor problema hiljada novih napuštenih štenaca i mačića u Republici Srbiji. Većina neodgovornih vlasnika koji nesterilisanu ženku drže na način da ona u teranju bude dostupna mužjacima ima “plan” da udomi neželjene mladunce, uz potpuno odsustvo svesti o broju neželjenih mladunaca koji traže dom u svakom trenutku. Kada ne nađu kome će pokloniti neželjene mladunce, isti završavaju na ulici i upravo je to jedan od najvećih problema koje treba rešiti. Kada se zaustavi priliv novih mladunaca za koje domova nema, problem napuštenih životinja će biti postepeno rešen.

čl. 63. dodaje se novi stav 1. koji glasi: Vlasnik odnosno držalac kućnih ljubimaca koji reprodukuje kućne ljubimce dužan je da odgajivačnicu upiše u registar objekata koji vodi nadležno ministarstvo. Stavovi 4, 5. i 6. se brišu. Stavovi 1, 2. i 3 postaju stavovi 2,3. i 4.

Obrazloženje: Ovako definisana odredba predstavlja legalizaciju loše prakse koja je dovela do ogromnog problema napuštenih životinja. Reprodukciju treba staviti pod najstrožiju kontrolu na način koji omogućava da svi ljubimci budu u sistemu kontrole dobrobiti, što je moguće samo uvođenjem odgoja u legalne tokove. Ako vlasnik reprodukuje mešance svake godine, ne postoji mogućnost da ih sve udomi, što će svakako dalje doprinositi već ogromnom problem napuštenih životinja. S druge strane, omogućavanje prodaje svake godine vlasniku koji ima rasne pse koje reprodukuje kosi se i sa čl. 25 Zakona o trgovini. Narušava se i načelo poštenja definisano u čl. 7. Zakona o trgovini jer mogućnost prodaje mladunaca iz domaćinstava koja nisu upisane u odgovarajući registar stavlja u nepovoljan položaj odgajivačnice koje su upisane u Registar objekata koji vodi Ministarstvo, a u ovom slučaju je suprotan i javnom interesu. Dodatno smo stava da je ovako definisanu reprodukciju nemoguće kontrolisati, pa je obaveza registracije legala u praksi nesprovodiva.

Hiperprodukcija pasa i mačaka za rezultat ima masovno napuštanje, a ne postoji država na svetu koja ima kapacitet za zbrinjavanje tolikog broja napuštenih životinja. Koliko god prihvatilišta da se izgradi, koliko god napuštenih životinja da se udomi, priliv je toliko veliki da bez restriktivne politike reprodukcije problem nije moguće rešiti. Prihvatilišta su zbog toga popunjena iznad kapaciteta, pa i kada postoji dobra volja, životinjama se zbog prekobrojnosti ne može obezbediti ni minimum dobrobiti, a na terenu se srećemo i sa odsustvom dobre volje, što celu situaciju čini još gorom.

Nakon prolaska CNR programa, životinje završavaju na ulici, često u ruralnim sredinama i lovištima, gde su prinuđene da se snalaze za hranu, nanose štetu poljoprivrednim gazdinstvima, jer je to za njih jedini način da zadovolje osnovnu potrebu – za hranom.

Imajući sve navedeno u vidu, insistiramo da se reprodukcija kućnih ljubimaca ograniči isključivo na subjekte upisane u registar objekata koji vodi Ministarstvo.

čl. 63. dodaje se novi stav koji glasi: Ministar može da donese odluku o moratorijumu na reprodukciju kućnih ljubimaca van odgajivačnica upisanih u Registar objekata koje nadležno ministarstvo vodi na rok od 3 godine, na teritoriji cele Republike Srbije ili nekog njenog dela, a u cilju smanjenja broja napuštenih životinja

Obrazloženje: Ovakvom odredbom bi minister dobio ovlašćenja da stavi pod strogu kontrolu reprodukciju kućnih ljubimaca u situaciji kada njihov broj narušava dobrobit i bezbednost životinja i ljudi.

čl. 64. stav 2: “dovoljno dug lanac” izmeniti sa: “sajlu koja omogućava životinji kretanje”

Obrazloženje: S obzirom na učestalost držanja pasa na kratkom lancu, neophodno je jasno i nedvosmisleno definisati obavezu vlasnika, što “dovoljno dug lanac” svakako nije.

čl. 65. stav 2. se briše

Obrazloženje: Ljubimci su različite veličine, potreba, a domaćinstva imaju različite uslove za držanje ljubimaca, pa administrativno ograničenje nema nikakvog smisla. U praksi, nije isto da li neko u domaćinstvu ima šarplanince, maltezere, mačke ili morske prasiće, niti da li živi u stanu od 25 ili 100 kvadratnih metara ili kući sa okućnicom od više ari. Broj životinja ima smisla ograničiti isključivo na osnovu obezbeđivanja dobrobiti životinja, a ne birokratski. Dodatno, JLS mogu na različit način definisati dozvoljen broj ljubimaca, što građane protivustavno dovodi u različit položaj.

čl. 66 . dodaju se novi stavovi 5, 6. i 7. Stavovi 6, 7. i 8. postaju stavovi 8,9. i 10.

Odgajivačnice su dužne da svakog mladunca obeleže pre napuštanja legla, u skladu sa odredbama Zakona o veterinarstvu.

Odgajivačnica je dužna da jedinke koje ne proda ili koje više ne mogu da se koriste u uzgoju steriliše/kastrira i obezbedi im adekvatan trajni smeštaj.

Odgajivačnica je dužna da primi prodatu životinju natrag ukoliko novi vlasnik ne želi više da brine o njoj.

Obrazloženje: Obaveza obeležavanja je propisana Pravilnikom o načinu obeležavanja i registraciji kućnih ljubimaca, čl. 2 stav 2, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, ali s obzirom na veliki broj nečipovanih ljubimaca koje svakodnevno spašavamo sa ulica, kako mešanaca, tako i rasnih, smatramo da i ovde treba eksplicitno navesti ovu obavezu.

Praksa je pokazala da veliki broj jedinki koje više nisu u reproduktivnom dobu ili nisu odgovarajućeg kvaliteta završava na ulici i u prihvatilištima. Zato je potrebno i u ovom članu izričito naglasiti ovu obavezu odgajivača.

Takođe, ukoliko novi vlasnik ne želi više kupljenu životinju, odgajivačnica je dužna da je primi nazad i obezbedi joj trajni smeštaj novom prodajom, udomljavanjem ili zadržavanjem životinje, umesto da troškove njenog zbrinjavanja snose poreski obveznici. Ovakva odredba će motivisati odgajivače da pažljivije biraju kupce, pa će time dodatno biti zaštićena dobrobit životinja.

Čl. 69. stav 4: briše se tekst: i kućni ljubimac postaje vlasništvo pansiona.

Obrazloženje: Pansion nema obavezu da prihvati vlasništvo nad napuštenom životinjom ukoliko to ne želi, ne može se nikome zakonom nametnuti vlasništvo.

Čl. 70. postojeći stav 2 se briše, a dodaje novi stav 2. koji glasi: Prihvatilišta upisana u Registar u skladu sa stavom i ovog člana izjednačena su u pravima, bez obzira na osnivača.

Obrazloženje: U ovom kontekstu, narušavanje javnog reda I mira može da bude lavež pasa. S druge strane, ne postoji nijedan propis koji zabranjuje npr. Stambenu izgradnju u okruženju postojećeg prihvatiliša, a nerealno je seliti prihvatilište zbog u međuvremenu izgrađenih stambenih objekata.

U praksi su se dešavale nelogični nalozi veterinarskih inspekcija prihvatilištima čiji osnivač je udruženje građana, za koje u Zakonu nema utemeljenja u smislu zbrinjavanja pasa koji prethodno nisu bili obeleženi.

Čl. 73. stav 1. preformulisati: Jedinice lokalne samouprave su dužne da na svojoj teriotoriji izgrade prihvatilište za napuštene životinje

Obrazloženje. Svedoci smo višegodišnje prakse da jedinice lokalne samouprave angažuju privatna preduzeća za hvatanje i smeštanje napuštenih životinja, neretko i više stotina kilometara udaljenim od teritorije jedinice lokalne samouprave . Ova praksa je do sada bila izvor ogromne patnje i bola životinja, visoke smrtnosti uhvaćenih životinja, dok su istovremeno trošena ogromna sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave, koja su mogla biti upotrebljena i za izgradnju prihvatilišta. Izgradnjom prihvatilišta čiji vlasnik je jedinica lokalne samouprave, smanjuje se prostor za zloupotrebe sredstava iz budžeta lokalnih samouprava uz istovremenu bolju zaštitu dobrobiti životinja.

Čl. 74. stav 1. tačka 1. menja se i glasi: osniva zoohigijensku službu koja prikuplja, prevozi i zbrinjava napuštene i izgubljene pse i mačke, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

U stavu 1. tački 2. iza reči: pomoć, dodati: zdravstvenu negu i lečenje

U ovom članu dodaju se stavovi 3. i 4:

Prevoz pasa i mačaka se vrši u skladu sa evropskim standardima prevoza životinja, tako da su sve jedinke odvojene u posebnim kavezima. Prevoz pasa i mačaka reguliše se posebnim pravilnikom.

Osobe zadužene za hvatanje životinja prolaze posebnu obuku o dobrobiti.

Obrazloženje: Napuštene životinje nisu komunalni otpad, nego živa bića koja osećaju bol, patnju i stres, te je nedopustivo pozivanje na regulativu kojom se uređuje komunalna delatnost

Bez jasno definisane obaveze pružanja zdravstvene nege i lečenja, postoji mogućnost da povređene i bolesne životinje nakon smeštanja u prihvatilište ne dobije zdravstvenu negu, čime se dodatno izlaže patnji i bolu.

Što se tiče novih stavova 3. i 4. Koje predlažemo, praksa je pokazala da se prevoz uhvaćenih životinja najčešće vrši limenim prikolicama, bez odvajanja jedinki po polu, starosti, zdravstvenom stanju, što je proteklih godina rezultiralo grubim narušavanjem dobrobiti i smrtnošću uhvaćenih životinja i bilo predmet velikog broja prijava podnetih od strane aktivista i uznemirenja javnosti.

Čl 77. stav 1. dodaju se tačke 10,11,12,13 i 14:

učešće u istraživanjima koja donose korist za očuvanje vrsta i/ili obuka za relevantne veštine u oblasti očuvanja prirode i/ili razmena informacija u vezi sa očuvanjem vrsta i/ili, gde je to prikladno, uzgoj u zatočeništvu, obnavljanje populacije ili ponovno uvođenje vrsta u divljinu,
Promociju javnog obrazovanja i podizanje svesti o očuvanju biodiverziteta, naročito pružanjem informacija o izloženim vrstama i njihovim prirodnim staništima,
Smeštaj životinja u uslovima kojima se teži zadovoljavanju bioloških potreba i potreba očuvanja pojedinih vrsta, između ostalog, obogaćivanjem prostora za držanje životinja prilagođenog vrsti, kao i održavanjem visokog standarda brige o životinjama uz razvijen program preventivne i kurativne veterinarske zaštite i ishrane,
Sprečavanje bekstva životinja radi izbegavanja mogućih ekoloških pretnji po autohtone vrste, kao i sprečavanje ulaska štetočina i nametnika spolja,
Vođenje ažurne evidencije o životinjama u zoološkom vrtu, prilagođene konkretnim vrstama.

Obrazloženje: Na ovaj način se vrši dosledno usklađivanje sa Direktivom 1999/22/EZ

Čl 86. stav 1. tačka 17: iza reči: privremeno dodati: ili trajno

Obrazloženje: Inspektor mora da ima ovlašćenje da trajno oduzme životinje i zabrani držanje i reprodukciju životinja vlasniku ukoliko tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi grubo narušavanje dobrobiti životinja (zanemarivanje, zlostavljanje, napuštanje…)

Čl 90. stav 1. tačka 40: iza reči: životinje nastavak se briše

Obrazloženje: Načela dobrobiti životinje ne sme da bude ugrožena tipom vlasništva.