Kada pronađete napuštenu životinju kojoj je potrebna pomoć, imate par mogućnosti.
Jedna je da produžite dalje i ne okrenete se.
Druga je da je fotografišete i objavite na mrežama, grupa za udomljavanje na Facebooku ima stotinak, ima i naloga na instagramu iza kojih stoje ljudi koji ne mogu da sklone i prihvate, ali mogu da vam pomognu objavom.
I treća, da vi zbrinete siroto biće, ne čekajući da to uradi neko drugi. Jer, najčešće, svi koji imaju volju već su zatrpani, pa ćeš često toj životinji baš ti biti jedini spas. Naravno, ako ne možeš sve sam/a, kad je skloniš, POTRAŽI POMOĆ.
Ako se odlučiš za opciju 3, onda treba da znaš da si preuzeo/la odgovornost za jedan život. I onda to uradi kako treba. Ako nećeš da igraš do kraja, ne vataj se u kolo. Jer udomljavanje traži OZBILJAN TRUD I VREME.
Apeli: hitno traži dom, selim se, putujem za 3 dana i ako je ne udomite vraćam je na ulicu sve i da nisu emotivna ucena, sve i da nisu napisani i pročitani milion puta jednostavno nisu put do doma. „Moj pas ne trpi druge pse“, pored toga što je takođe korišćeno i zloupotrebljavano milion puta, velikom broju ljudi baš ništa ne znači. Izvinite što ću da vam srušim sneška, ali ni naši postojeći čupavci nemaju spremne transparente dobrodošlice ze pridošlice, ni u našim domovima se životinje ne drže ruke pevajući „Let the sunshine in“, i kod nas ima režanja, čarki, odvajanja u različite prostorije… To je jednostavno tako. Ni vi ne biste bili baš srećni da vam neki autoritet dovede u kuću neku nepoznatu osobu koja se onda raširi po vašem prostoru, jede u vašoj kuhinji, spava u vašem krevetu.
Pansion je opcija ako možeš da je priuštiš ili prikupiš sredstva. Ali ako ćeš da odvedeš životinju u pansion, ostaviš je tamo, očekujući od pansiondžije da bude i čuvar i kuvar i šetač i fotograf i dreser, mani se ćorava posla. Posao pansiondžije je da čuva psa, socijalizuje onoliko koliko mu broj pasa dozvoljava, da terapiju ako je potrebna. Postoje i opcije gde i možeš da dobiješ i više, ali naravno – koliko para toliko i muzike. Ali ako ne obilaziš sklonjenu životinju, ako je ostaviš u pansionu i zaboraviš put do istog, ako praviš objave jednom mesečno kad treba pasnion da se plati, jer, eto, nemaš vremena, onda je bolje da si okrenuo glavu.
E, kad smo rekli kako ne treba, hajde da vidimo kako i šta treba uraditi…
Najpre, potrebno je da spašenu životinju odvedeš na veterinarski pregled. Kod odraslih uraditi 4D test, krvnu sliku, test na đardiju, to je neki minimum. I pre udomljavanja OBAVEZNO STERILISATI/KASTRIRATI. Raspitaj se da li u tvom okruženju postoje besplatni ili programi sterilizacije uz minimalnu participaciju. Jer bez toga, vrlo brzo će biti potomaka tvog spašenca za spašavanje. I onda umesto jedne, imaćemo bar 5 novih koji traže dom. I onda je bolje da si okrenuo glavu.
Kod štenaca za početak opšti pregled, posle par dana ako je sve OK čišćenje od parazita. Testovi na zarazne bolesti, ako nema simptoma, imaju smisla tek 7 dana nakon poslednjeg mogućeg kontakta sa virusima, dakle nakon sklanjanja. Ako se pokažu problemi sa stolicom, a štene negativno na zarazne bolesti, možda je đardija, proveriti.
E, tek sada dolazimo do udomljavanja…
POTREBNE SU TI DOBRE SLIKE. Neke na kojima se lepo vidi pas/maca, njegove oči, stas… Ako je pas crn, slikaj ga uz izvor svetlosti, jedino tako će mu/joj se videti oči. Unesi na sliku boje. Prikaži ga u onakvim situacijama u kakvim bi želeo da ga vidiš u budućem životu. Sa štencima je lakše praviti video, nemirni su, igraju se i često ih je nemoguće uhvatiti u normalnoj pozi za slikanje.
Tekst. Ima divnih bajkovitih tekstova, tužnih da ti se srce cepa… I to je lepo i emotivno. I ima ih, pogodićete, mnogo. E, sad… Zamislite da ste neko u potrazi za novim članom porodice…. Uđete na mreže, kad tamo stotine objava sa oznakom HITNO. A ti možeš samo jednu da udomiš! Stotine tužnih priča… Sve počinju i završavaju se isto: Izbačen/a je na ulicu… prošao manju ili veću golgotu… Potreban joj/mu je dom… I kako onda ti odabereš tu kojoj je najhitnije i čija priča je najtužnija? I da li to radiš? Ili na kraju ipak udomiš životinju čija te je slika „kupila“ ili koja se uklapa u neku tvoju predstavu kakvu macu ili psa želiš i uklapa se u tvoj stil života.
ZATO SU INFORMACIJE VAŽNE! U redu je da ispričaš njegovu/njenu tužnu priču. Ali većina udomitelja želi da zna koliko je pas star, gde se nalazi, šta je veterinarski urađeno, kakvog je pas rasta, u kakve uslove se udomljava, kakav je sa decom/kucama/macama…
Objavi na svom instagram/FB/X/TikTok nalogu… Zamoli ljude da dele. Ne oslanjaj se na naloge koji se „time bave“, svi mi imamo veći broj životinja nego ti, veliki broj objava samo izaziva otpraćivanje, naši pratioci su već zatrpani slikama životinja koje traže dom, za razliku od tvojih…
Deli objavu na FB grupama. Ima ih stotinak, kad napraviš objavu na svom nalogu, ne treba ti više od desetak minuta da podeliš objavu po grupama. I radi to svakih nekoliko dana, ogroman broj životinja traži dom, pa će objava lako pasti „na dno zida“
Naravno, pitaj rodbinu i prijatelje, za razliku od većine „nas“, ti verovatno još uvek imaš ljude koje poznaješ koji žele, a još nemaju ljubimca.
Oglasnici imaju rubriku UDOMLJAVANJE, postavi i tamo.
Ne, nije realno da se udomi sutra, za 3 dana. Može da traje mnogo duže, ako nisu fazonu da ga daš prvom ko se javi, bez ikakvih uslova, što je najčešće put u pakao. I onda je bolje da si okrenuo glavu.
OBAVEZNO odvedi spašenca u dom. Pored toga što će mu/joj to smanjiti stres, to je prilika da bolje upoznaš udomitelje i uveriš se da je sve u redu. Opasno je samo predati životinju na nekom parkingu, jer da svi koji pitaju stvarno vole životinje i odgovorni su, otkud bi nam bile ovolike životinje na ulicama?
ČIPUJ spašenca na svoje ime. Na taj način mu kupuješ sigurnost.
POTPIŠI UGOVOR. To možeš da uradiš i kao fizičko lice.
Ni sve ovo nije garancija da će se sve završiti kako treba. Ali ako si već odlučio/la da spasiš život, onda treba da uradiš sve što je potrebno da ga zaštitiš za narednih 15 godina. Inače je bolje da si okrenuo glavu.
udomi
