Neki čika koji se javio za jednog od štenaca, vrlo široko mi objasni kako „živi U Senjaku, znate tu su sve vile“. O, pa komšija, baš lepo, i ja živim U Senjaku, samo ne u vili nego u stanu u stambenoj zgradi iz trijes’šeste, al to nije tema, nego jel’ Vi znate da mi udomljavamo uz ugovor o odgovornom vlasništvu i dovozimo spašenca na kućnu adresu?
Kad se ne šlogira ovaj „iz vile“!!!
Ugovor?! Kakav, bre, ugovor, jeste vi normalni, ja ni za mene nemam ugovor!?
Dobro je, onda, gospodine, što Vas ja ne udomljavam, pa onda nemamo nikakav problem.
Verujem da većina vas zna šta je ugovor o odgovornom vlasništvu i čemu služi, ali ipak se povremeno pokaže potreba za objašnjenjem, pa šta mi teško…
Najpre da razjasnimo: U tom ugovoru ne piše ništa što po srcu, Zakonu i realnom sagledavanju situacije u našoj zemlji ne bi trebalo da se podrazumeva. Trebalo bi da se podrazumeva da ćete udomljenu životinju voleti (mi preferiramo obožavati) lečiti, vakcinisati, da je nećete držati u boksu ili na lancu… Odrasle jedinke dobijate steriilisane/kastrirane, a kod štenaca je sterilizacija/kastracija obavezna kad se steknu uslovi. I o tome nema pregovora! Već smo o tome govorili u postu: Nisam ginekolog, al mogu da pogledam, kako sa aspekta zdravlja, tako i sa aspekta kontrole populacije. I nikada nije dovoljno puta ponovljeno da sa ovolikim životinjama koje umiru po ulicama nema prostora da se i vaš udomljeni ljubimac ostvaruje kao roditelj, jer su ogromne šanse da će već njegova deca ili deca njegove dece opet biti na ulici, pa ništa nismo uradili… Odgovorno udomljavanje je bar jednako važno kao odgovorno vlasništvo!
Obaveza kontakta i informacija i veto na otuđivanje bez saglasnosti staratelja. Ne brinite, to ne znači da ćemo da vas zovemo svakog dana, da vas zaskačemo po ulicama i nenajavljeni vam upadamo na gajbu “da vršimo vanredni inspekcijski nadzor”. To znači da želimo da znamo da je udomljena šapica dobro, da je sve OK sa njom. Da bi se spašena životinja zaštitila. Ako nije tako, zašto smo se uopšte igrali spašavanja?
Pa na šta to liči, jel pas kad ga udomim vaš ili moj!?
Naravno da je vaš.
Samo želimo da budemo sigurne da će tako i ostati, da nakon svega što radimo niko neće ipak završiti na ulici, kad vam se promene životne okolnosti, kad se deca izigraju, kad se preselite, nastavite niz…
frenk
Mešanac u tipu pinča
5 meseci, 3,5 kg
Pročitaj više…
Niste vi takvi, pobogu, vi volite životinje inače valjda ne biste zvali?
Sorry, al da svi koji tako tvrde zaista vole životinje, uz prihvatanje odgovornosti koju imanje jedne nosi, na ulicama Srbije se ne bismo spoticali o napuštene pse i mace, ne bi ih blizu 200 hiljada godišnje umiralo napušteno, a ako se učlanite samo u par FB grupa za udomljavanje i samo par dana krenete da čitate objave na njima, ozbiljno će vas zaboleti glava i shvatićete da čovek nikada ne može da bude siguran.
Pa jednostavnije mi je da pokupim psa sa ulice ili iz azila, reći ćete vi.
Što se azila tiče, i tamo morate da potpišete ugovor, vlasništvo nad psom se prebacuje na Vaše ime, uz sve zakonske obaveze koje to nosi. I ja ću uvek podsticati udomljavanje iz azila jer su to veliki kolektivni smeštaji u kojima, čak i kada postoj dobra volja zaposlenih, a često nije tako, ne postoje uslovi ni sredstva da se obezbedi život dostojan živog bića za sve pokupljene pse. Stradaju slabiji od jačih, stradaju oni koji ne mogu da se izbore za hranu, stradaju zbog bolesti, prosto sa ovom stopom izbacivanja, dovoljno smeštajnih kapaciteta, dovoljno zaposlenih i veterinarska nega za ovoliki broj izbačenih pasa neodgovornih vlasnika bi i Švajcarsku dovelo do bankrota! Zato je udomljavanje iz azila najhumanje što možete da uradite!
Naravno da je humano udomiti psa sa ulice! Izađeš samo malo iz gradskog centra, u prvom rubnom naselju sačekaće te gomila tužnih okica punih nade da ćeš ih odvesti kući, učiniti ih svojim članom porodice, lečiti, brinuti, voleti, maziti…
bjanka
Mešanka
2-3 godine
Pročitaj više…
Pa zašto onda udomljavati uz ugovor i svo cimanje sa nama?!
Prvi odgovor se sam nameće – jer nas povezuje spašeni život, jer je lepo razmenjivati informacije sa nekim ko ga voli isto kao i vi i ko je deo njegovog žiota bez koga ga verovatn ne bi bilo. Jer je baš super imati nekog sa kim možeš da podeliš sreću kad je sve OK i brigu kad mu nešto fali.
Zato što je neko, u ovom slučaju mi, spasio nekog švrću koji vam se baš dopada, sklonio sa ulice, smestio, grickao nokte i nakon testa na zarazne bolesti kako bi bio siguran da će preživeti (nažalost, sa nekima nismo imale sreće). Preuzeo vrlo veliki rizik da su nešto doneli i da će možda umreti… Nedavno me je kontaktirala jedna devojka koja je udomila psa direktno sa ulice. U novi dom je umesto miraza doneo parvo i nije mu bilo spasa. Niko je ništa nije pitao, nikakav ugovor nije potpisivala, spasila je život sa ulice. Nažalost, uprkos ulaganju vremena, emocija i, zašto ne reći,novca, nije uspela da ga spasi. Da, mi nažalost vrlo dobro znamo kako je to i koliko to boli. I svesrdno podržavamo udomljavanje sa ulice, jer im na ulici preti toliko opasnosti, da je teško sve i nabrojati!
E, sad, to sklanjanje, zbrinjavanje je vrlo “skup hobi”. Npr. 4 mala “pinča sa deponije” su u pansionu, pa su troškovi njihovog zbrinjavanja (smeštaj, veterinarski toškovi, hrana pelene, zaštite…) do sada već dostigli hiljadu evra. Koliko štenaca je za taj novac moglo da se kupi u Srbiji? Pa ko ne razume jezik emocija, grč u želucu i neizvesna jutra tokom perioda inkubacije, stres zbog svake retke kake i malog bljuca dok se ne završi imunizacija (to će saborci odlično razumeti), vreme utrošeno da bi oni ostali živi, zdravi, što bolji i spremniji za dom, ko ne razume ljubav koju razvijemo prema baš svakoj spašenoj duši (ne, ne oguglaš nikad), strah i ko će se javiiti i da li će se javiti, kakav se javio, ogroman osećaj odgovornosti prema spašenom životu, svakako će razumeti jezik cifara, on je bar jednostavan. I svi mi koji smo, neko više neko manje, doprineli da oni ostanu na bezbednom, smatramo da imamo pravo da sa svim što smo uložili znamo da će sa njima biti sve OK.
Hvala svim našim divnim udomiteljima koji su pružili divne živote našim nekadašnjim štićenicima. Hvala na predivnim slikama koje nam svakodnevno šaljete, nemate pojma koliko nas sve do jedne obraduje. Hvala što brinete o njima i što ih volite. I što vam ugovor, koliko god sve to podrzaumevali, nije bio problem jer ste razumeli da je to sve za njihovo dobro.
P.S. Ugovorom je predviđen i probni period, pa sebe ugovorom štitite u slučaju da se udomljenik ne uklopi u porodicu. Onog sa ulice nemate gde, možete samo na ulicu i da ga vratite.