Goca je pas divne naravi, poslušna, pametna, izrazito mazna. Dobra na povocu i bez njega, voli druge pse, na mace nije “testirana”.

U azil sam došla po Dejzi, jedva se snašla za prevoz, čvrsto rešena da iz azila ovoga puta izađem samo sa jednim psom. A onda sam videla nju. Skelet prekriven tankom kožom i dlakom, bez poddlake, kako se trese kao uključena u struju. Par telefonskih poziva, delovalo je da će neko doći po nju, pa sam izašla samo sa drugim psom. Naravno, rešenje se izjalovilo, a mene je njena slika proganjala.

Dve noći nespavanja kasnije, vratila sam se po nju i dovela je kući. Sada joj tražim dom iz koga je baš nikada neće izbaciti i napustiti. Negde gde će je voleti baš onoliko koliko zaslužuje – beskrajno!